Велика сеоба народа, која се такође назива варварском инвазијом или на немачком Völkerwanderung (лутање народа), била је период сеобе људи који се догодио у Европи и који је трајао приближно од 300. до 700. године нове ере, и то раздобље је означило прелазак из позне антике у рани средњи век. Ова кретања су била подстакнута великим променама у Римском царству, као и на такозваној "варварској граници". У народе који су се селили током овог периода спадају Хуни, Готи, Вандали, Бугари, Алани, Свеви, Фризи и Франци, међу осталим германским и словенским племенима.
Миграциона кретања могу да се поделе у две фазе - у првој фази, која је трајала од 300. до 500. године н. е, германски су народи заузели већи део некадашњег Западног римског царства. Први који су формално ступили на римску територију - као избеглице које су побегле од Хуна - били су Визиготи и они су на римску територију ушли 376. године. Римљани су их толерисали под условом да бране границу на Дунаву, али су се они побунили, па су касније упали у Италију и 410. године опљачкали сами Рим, да би се на крају настанили на Иберијском полуострву, где су основали краљевство које ће трајати следећих триста година.
Након њих су на римску територију упали Остроготи под вођством Теодориха Великог, који се настанио у Италији. У Галији су Франци, скупина уједињених западногерманских племена чије су вође још од раније биле у чврстом савезништву са Римом, у римске земље ушли поступније и мирније током петог века и на тој територији их је римско-галско становништво углавном прихватило као владаре. Одбијајући нападе Алемана, Бургунда и Визигота, Франачко краљевство је постало језгро будућих држава Француске и Немачке. У међувремену, инвазија на римску Британију је текла спорије - њу су постепено освајали и насељавали Англи и Саксонци.
У другој фази, која је трајала од 500. до 700. године, словенска су се племена населила у Средњој и Источној Европи, нарочито у источној Великој Германији (Magna Germania) коју су постепено учинила претежно словенском. Бугари, сада словенизиран народ који је, могуће, туркијског порекла и који је на крајњем истоку Европе био присутан од другог века нове ере, освојили су источне балканске територије Византијског царства у седмом веку нове ере. Лангобарди (или Ломбарди), германски народ, населили су се у северној Италији, у области која се сада зове Ломбардија. Сеобе народа, премда нису строго биле део Велике сеобе народа, наставиле су се и после 1000. године, када су Викинзи, Мађари, Маври, Турци и Монголи извршили своје инвазије, и ове су инвазије такође имале велике последице, нарочито у Средњој и Источној Европи.