Ахил је личност из грчке митологије и књижевности и звезда Тројанског рата. Као вођа неустрашивих Мирмидонаца, пљачкаш градова и убица Хектора, боголики Ахил је једноставно био непобедив у боју. Тек је божанска интервенција Аполона напокон ставила тачку на његову дугу владавину као највећег од свих грчких ратника.
Иако најхрабрији, најјачи, па чак и најлепши херој у елитној грчкој
војсци која је отишла у Троју да врати Јелену, Ахил је ипак био превише поносан и превише импулсиван за своје добро, па ће његов необуздани гнев скупо коштати како његове сународнике тако и његове непријатеље.
Детињство
У грчким митовима о Ахилу, каже се да је овај јунак био син Пелеја и нереиде Тетиде. Његова га је мајка, како би свог сина учинила бесмртним а његово тело нерањивим, држала изнад божанске ватре или га је, према неким причама, умакала у реку Стикс. Међутим, пошто је мајка дете држала за пету, тај део тела је остао да му буде смртно месо, па ће, на крају, ова слабост довести до Ахилове пропасти. Знајући да јој је сину судбином предодређено да проживи славан али кратак живот, Тетида се постарала да Ахила сакрије од света, па је тако дечак одрастао на Скиросу са Ликомедовом краљевском породицом, чак, према неким причама, прерушен у девојчицу. Неке приче такође образовање овога хероја приписују Хирону, мудром кентауру који је, међу осталим својим ученицима, подучавао и Херакла.
Sponsorship Message
This article was sponsored by Total War™
Command huge real-time battles and a sandbox campaign based on the Trojan War in A Total War Saga: TROY. Coming in 2020. Available to wishlist now on Steam. Learn MoreТројански рат
Убедљиво најбогатији извор нашег знања о Ахилoвим смелим и опасним подухватима јесте Хомерова прича о Тројанском рату у Илијади. Уистину, може се оправдано рећи да је Ахил звезда овог дела, па и сам Хомер своју причу описује као причу о Ахиловој срџби. На почетку књиге, Одисеја, лукавог краља Итаке, шаљу као изасланика да пронађе Ахила и да га убеди да учествује у предстојећем рату између Грка и Тројанаца. Одисеј је био изузетно вешт преговарач и, када се у виду има и Ахилова глад за славом, ова се мисија завршила успешно, па је Ахил, оставивши за собом сина Неоптолема, отпловио за Троју. Са њим је кренуло 50 брзих бродова од којих је сваки носио по педесеторо људи из Ахилове личне војске - реч је о Мирмидонцима, неустрашивим борцима које Зевс беше из мрава претворио у људе, а потом дао своме сину Еаку, краљу Егине и Пелејевом оцу.
Ахајска опсада Троје је трајала десет година, па се, током овог периода, Ахил истакао у борби и опљачкао чак 23 града у околини Троје. У раној фази сукоба, Ахил је такође из заседе убио тројанског принца Троила, док је овај пио воду на извору, и жртвовао га у част Аполона. Ово је за Грке био добар знак с обзиром на то да је, према једном ранијем пророчанству, Троја имала да падне ако овај принц буде убијен пре него што напуни 20 година. Према неким причама, убиство Троила се догодило у једном светилишту посвећеном Аполону, па то може да објасни кобну мржњу бога стрелца према Ахилу.
У овом тренутку ситуација је изгледала доста добро за Грке, али ће се њихова ратна срећа драматично преокренути на горе када се Агамемнон, краљ Микене и вођа грчких снага, буде посвађао са својим најбољим ратником, што ће довести до тога да Ахил одустане од даљег учешћа у рату. Свађа је почела након што је Ахил у једном од својих пљачкашких напада отео две лепотице - Брисеиду и Хрисеиду. Брисеиду је задржао за себе, а Хрисеиду је дао Агамемнону. Међутим, Хрисеидин отац је понудио примамљив откуп за девојчин безбедан повратак кући. Агамемнон је одбио и, можда зато што је ова девојка била Аполонова свештеница, бог је био незадовољан одлуком, па је у ахајски војни логор послао кугу да десеткује Ахајце. Агамемнон се на крају одрекао награде, али да би се утешио због губитка, одмах је Брисеиду узео од Ахила. Расрђен овом подвалом и тврдећи да је обешчашћен пред свим својим сународницима, Ахил је заједно са Мирмидонцима одјурио у свој логор са намером да тамо преседи остатак рата.
Када је ахајска војска остала без свог таличног ратника, њена добра срећа је ишчезла, па су Тројанци, окураживши се због Ахиловог одсуства, у својим нападима чак успели да се опасно приближе зидовима ахајског логора и да међу грчким бродовима запале пожар. Агамемнон је нудио дивне поклоне, хтео је и Брисеиду да врати, али све је било узалуд, па је у овом часу велике опасности чак и велики Ахилов пријатељ Патрокло хероја молио да се врати у борбу или да му барем допусти да он Мирмидонце предводи у боју. Ахил је пристао на ово друго, па је, дајући Патроклу своју ратну опрему, свога пријатеља приморао да обећа да ће учествовати само у одбрамбеним борбама и да Тројанце неће гонити ка Троји. Кад су Тројанци видели Патрокла у Ахиловој ратној опреми, мислили су да се Ахил вратио у борбу па је завладала паника. Патрокло, понесен успехом, занемарио је савет свога вође па је појурио за Тројанцима који су бежали, убивши чак при томе Ликијца Сарпедона, Зевсовог сина, те дошавши и до самих зидина Троје. На несрећу по младог ратника, Аполон, заштитник Тројанаца, одлучио је да у том тренутку интервенише, па је са Патроклове главе смакнуо шлем а са тела оклоп, док је Еуфорбово копље усмерио тако да Патрокла погоди у леђа. Патрокло је овим хицем био само рањен, али је Хектор, тројански принц, био ту да му зада последњи, смртоносни ударац. Затим је уследила дуга битка за посед Патрокловог тела и на крају су Ахајци, предвођени Менелајем и Ајантом, успели да мртвог Патрокла врате натраг у логор.
Ахилов гнев
Кад је Ахил сазнао за ову трагедију, био је избезумљен од беса; сада ће се борити и страшно се осветити за смрт свога пријатеља. Одмах је замолио своју мајку Тетиду да му обезбеди нову ратну опрему, па је она ангажовала Хефеста, бога металургије, да за хероја искује највеличанственију ратну опрему што је икада искована. Хомер до детаља описује ову ратну опрему - на блиставом штиту биле су приказане свакојаке сцене у злату, сребру и емајлу, штитници за потколенице су били од сјајног калаја, док је шлем имао кресту од злата.
Ахил, уништитељ људских живота, носећи на себи своју ратну опрему и још увек киптећи од беса, поново је изашао на бојиште и почео да непријатеље разбија лево, десно и по средини, шаљући читав низ тројанских јунака у Хад. Затим је кренуо за Хектором и, премда је Аполон три пута покушао да принца заштити облацима магле, ова су се двојица напокон сучелила прса у прса изван зидина Троје. Хектор, премда и сам велики ратник, није могао да парира Ахилу, који је брзо убио Тројанца, па га је, везавши његов леш за своју двоколицу, вукао по земљи пред градским зидинама како би Хекторова ожалошћена породица могла то јасно да види, а затим је мртвог Хектора одвукао у ахајски логор, што је чин светогрђа који крши све норме древног ратовања.
Пријам, тројански краљ, у тајности је отишао до логора свога непријатеља да би Ахила замолио да му врати синовљево тело како би могао ваљано да га сахрани. После дуге и дирљиве молбе те након што је још и Атина дала један мали савет, Ахил је коначно пристао да испуни захтев старог краља.
Без обзира на ове драматичне догађаје, рат је наставио да бесни, а Ахил је наставио да господари бојним пољем, убивши чак једном приликом и Мемнона, краља Етиопљана и Пријамовог братанца. Међутим, крај је ипак био близу за великог ратника. Баш као што је његова мајка страховала, наш ће херој, упркос стеченој слави и престижу, погинути на врхунцу снаге. Поново се Аполон умешао у људске активности и усмерио стрелу коју је одапео Парис - тројански принц који беше и започео рат отмицом лепе Јелене. Наравно, стрела је погодила једино рањиво место, у пету, па је тако Ахил послат у Хад. Јунак Ајант је успео да се докопа тела и да га врати у ахајски логор где су одржане погребне игре у част погинулог ратника. Величанствена ратна опрема, након препирке између Одисеја и Ајанта, припала је Одисеју, чије ће лукавство са дрвеним коњем напокон окончати опсаду и донети победу Грцима.
Представе у уметности
Овај грчки херој је популарна тема у старогрчкој уметности и појављује се на вазама широм Грчке, од Атине до Миконоса. Сцене на црнофигуралној и црвенофигуралној керамици из периода од 7. до 5. века п.н.е. укључују приказ Пелеја који свог сина даје на старање Хирону, приказ Ахила који божанску ратну опрему добија од мајке Тетиде, приказ Ахила који гони принца Троила, приказ Ахила како убија Хектора и приказ Ахила како овог тројанског принца вуче иза своје двоколице. Када је у ратној опреми, Ахил најчешће носи коринтски шлем и штит са ликом Горгоне. Једна од најуобичајенијих представа (има их више од 150) јесте приказ Ахила и Ајанта у ратној опреми како коцкицама играју некакву игру на табли током предаха у Тројанском рату. Можда најчувенији пример представља једна црнофигурална амфора која потиче из 530. г.п.н.е. и која се сада налази у Ватиканском музеју.
