Bukefal je bio konj Aleksandra Velikog i neki ga smatraju najčuvenijim konjem u istoriji. Prvi susret Aleksandra i Bukefala je bio jedinstven, ali je pokazao pravi karakter jednoga od najvećih vojskovođa u čitavoj istoriji.
Izazov
Najpre, godine 346. p.n.e, Filoneik iz Tesalije je Bukefala doveo u Makedoniju i predstavio ga kralju, Filipu II Makedonskom (Aleksandrovom ocu). Lepi crni konj, čija je cena bila trostruko viša od standardne (13 talenata), bio je viši od prosečnog makedonskog konja, ali su ga smatrali previše divljim i neukrotivim, s obzirom na to da se propinjao na zadnje noge kad god bi mu neko prišao. Filip je naredio da ga odvedu.
Aleksandar je sedeo u gledalištu sa svojom majkom Olimpijom i posmatrao zanimljivi prizor koji mu je bio pred očima. Dok su sluge pokušavale da odvedu Bukefala, Aleksandar je ustao i nazvao ih beskičmenjacima. Prema Aleksandrovoj biografiji koju je napisao Plutarh, mladi princ je rekao: "Kakvog će odličnog konja izgubiti zato što ne znaju kako da mu priđu i zato što nemaju smelosti da ga ukrote." Isprva, Filip je ignorisao ovaj izazov, ali na kraju je Aleksandru rekao: "Prekorevaš one koji su stariji od tebe kao da si ti od njih sposobniji da ga ukrotiš." Zanemarujući ovaj komentar, Aleksandar ponovi svoj izazov i reče da će platiti za konja ako on, Aleksandar, ne bude bio kadar da ga ukroti.
BuKefal I ALEKSANDAR SU BILI NERAZDVOJNI; SAMO JE ALEKSANDAR MOGAO DA GA JAŠE.
Dok su mu se gromko smejali, Aleksandar priđe konju i mirno ga nazva Bukefalom. Beše shvatio nešto što drugi nisu - konj se boji sopstvene senke. Okrenuvši Bukefala prema suncu tako da mu senka bude iza tela i polako uzevši uzde u ruku, Aleksandar ga uzjaha. Smeh gomile se pretvori u uzvike bodrenja i odobravanja kad je Aleksandar odjahao.
Prema Plutarhu, kad se Aleksandar vratio u arenu sa Bukefalom i sjahao, Filip je rekao: "O, sine moj, potraži sebi kraljevstvo koje će ti odgovarati i koje će te biti vredno jer je Makedonija premala za tebe." Istoričari tvrde da je ovo kroćenje divljeg Bukefala bilo prekretnica u životu mladog princa, zato što su se tu videli samopouzdanje i odlučnost koje će Aleksandar pokazati tokom svog osvajanja Azije.
Aleksandrov družbenik
Bukefal i Aleksandar su bili nerazdvojni; samo je Aleksandar mogao da ga jaše i zaista jeste, u svakoj bici od osvajanja grčkih gradova-država i Tebe, preko Bitke kod Gaugamele, pa sve do Indije. Nakon konačnog poraza Darija III, Bukefala su oteli dok je Aleksandar bio na izletu. Kad se vratio i saznao da mu je Bukefal ukraden, Aleksandar je obećao da će poseći svako drvo, opustošiti sela i pobiti sve žitelje u toj oblasti. Uskoro je konj vraćen sa sve molbom za milost.
Premda se istoričari ne slažu kada je reč o uzroku smrti konja (neki tvrde da je umro od rana zadobijenih u bitkama), većina ih se slaže da je umro od starosti nakon Bitke na reci Hidasp (326. godine p. n. e). Iako Plutarh govori i o jednom i o drugom mogućem uzroku smrti, on citira Onesikrita, istoričara koji je pratio Aleksandra tokom njegovih osvajanja i koji navodi da je konj umro od starosti. Kako god da je Bukefal umro, Aleksandar je, u žalosti, osnovao grad u znak sećanja na svog voljenog konja i nazvao ga Bukefala. Zanimljivo je i to da je Aleksandar podigao i jedan drugi grad koji je nazvao po svom omiljenom psu Peritasu.
