Klinasto pismo je sistem pisanja koji su prvi razvili drevni Sumeri u Mesopotamiji oko 3500-3000. p.n.e. Smatra se najznačajnijim među mnogim kulturnim dostignućima Sumera, i posebno sumerskog grada Uruka , gde se klinasto pismo prvi put javilo oko 3200. p.n.e.
Ime potiče od latinske reči cuneus, zbog stila pisanja koji podseća na klin. U klinastom pismu, pažljivo uobličeno sredstvo pisanja, poznato kao stilus, bivalo je utisnuto u meku glinu da bi se proizveli oblici nalik klinu koji predstavljaju reči-znakove (piktografe) i, kasnije, fonograme ili 'reči-koncepte' (bliže savremenom razumevanju 'reči'). Sve velike mesopotamske civilizacije koristile su klinasto pismo dok ono nije napušteno u korist alfabetskog pisma oko 100. p.n.e, uključujući:
- Sumere
- Akađane
- Vavilonce
- Elamite
- Hate
- Hetite
- Asirce
- Hurite
Otkriće i dešifrovanje drevnih mesopotamskih glinenih tablica krajem 19. veka potpuno je promenilo razumevanje ljudske istorije. Pre njihovog otkrića, Biblija je smatrana najstarijom i najautentičnijom knjigom na svetu. Briljantni naučnik i prevodilac, Džordž Smit (1840-1876.), promenio je razumevanje istorije svojim prevodom Epa o Gilgamešu 1872. godine. Ovaj prevod je omogućio da se protumače i druge glinene tablice koje su poništile tradicionalno razumevanje biblijske verzije istorije i prokrčile put da naučna, objektivna istraživanja istorije, napreduju.
Rano klinasto pismo
Najranije glinene tablice, poznate kao proto-klinasto pismo, bile su piktorijalne, jer su teme kojima su se bavile bile konkretnije i očitije (kralj, bitka, poplava) ali su bivale sve složenije kako su teme postajale apstraktnije (volja bogova, potraga za besmrtnošću). Do 3000. godine p.n.e predstave su postale pojednostavljenije i potezi stilusa su prenosili reči-koncepte (čast) a ne reči-znakove (častan čovek). Pisani jezik je dodatno prerađen kroz rebus koji je izolovao fonetsku vrednost određenog znaka kako bi se izrazili gramatički odnosi i sintaksa kako bi se utvrdilo značenje. Pojašnjavajući ovo, naučnica, Ira Spar, piše:
Ovaj novi način tumačenja znakova naziva se rebus princip. Samo nekoliko primera njegove upotrebe postoji u najranijim fazama klinastog pisma između 3200. i 3000. p.n.e. Dosledna upotreba ove vrste fonetskog pisanja postaje očigledna tek posle 2600 p.n.e. Ono predstavlja početak pravog sistema pisanja koji karakteriše složena kombinacija znakova-reči i fonograma – znakova za samoglasnike i slogove – koji su omogućavali pisarima da izraze ideje. Do sredine trećeg milenijuma p.n.e. klinasto pismo je prvenstveno bilo pisano na glinenim pločicama korišćenim za ogroman niz ekonomskih, verskih, političkih, književnih i naučnih dokumenata. (1)
Razvoj klinastog pisma
Niko više nije morao da se bori sa značenjem piktografa; ljudi su sada mogli da čitaju reči-koncepte koji su jasnije prenosili poruku pisara. Broj znakova koji su se koristili u pisanoj formi takođe je smanjen sa preko 1.000 na 600 kako bi se pojednostavila i pojasnila pisana reč. Najbolji primer za to daje istoričar, Pol Krivaček, koji napominje da je u vreme proto-klinastog pisma:
Sve što je do tada osmišljeno bila samo tehnika za beleženje stvari, predmeta i objekata, a ne sistema pisanja. Zapis 'Dve ovce hram Boga Inane' nam ništa ne govori o tome da li se ovce vode u hram, ili se iz njega odvode, da li su u pitanju mrtve životinje, ili su spremne za klanje, ili bilo šta drugo o njima. (63)
Klinasto pismo se razvilo do te mere da je moglo jasno izraziti, koristeći Krivačekov primer, da li se ovce dovode ili odvode iz hrama, u koje svrhe, i da li su žive ili ne. U vreme sveštenice-pesnikinje Enheduane (2285-2250 p.n.e.), koja je napisala svoje čuvene himne Inani u sumerskom gradu Uru, klinasto pismo je bila dovoljno sofisticirano da prenese emotivna stanja kao što su ljubav i obožavanje, izdaja i strah, čežnja i nada, kao i precizne razloge koji stoje iza autora koji doživljava takva emotivna stanja.
Kniževnost na klinastom pismu
Velika književna dela Mesopotamije kao što su Atrahaza, Inanin silazak u podzemni svet, Mit o Etani, Enuma Eliš i čuveni Ep o Gilgamešu bili su napisani klinastim pismom i potpuno nepoznati do sredine 19. veka, kada su Džordž Smit, velečasni Edvard Hinks (1792-1866.), Žil Opert (1825-1905.) i Henri Kresvik Rolinson (1810-1895.) dešifrovali jezik i preveli ova dela na engleski.
Rolinsonovi prevodi mesopotamskih tekstova prvi put su predstavljeni Kraljevskom azijskom društvu Londona 1837. i ponovo 1839. Godine 1846, Rolinson je radio sa arheologom, Ostinom Henrijem Lejardom, u njegovom iskopavanju Ninive i bio je odgovoran za najranije prevode dela iz biblioteke Ašurbanipala otkrivene na tom mestu. Edvard Hinks se fokusirao na persijsko klinasto pismo, utvrđujući njegove obrasce i identifikujući samoglasnike, među svojim drugim prilozima. Žil Opert je identifikovao poreklo klinastog pisma i ustanovio gramatiku asirskog klinastog pisma. Džordž Smit je bio zaslužan za dešifrovanje Epa o Gilgamešu, kao i mesopotamske verzije Priče o potopu, 1872. godine, za koju se do tada smatralo da je originalno delo biblijske Knjige postanja.
Pre no što je klinasto pismo dešifrovano, smatralo se da su mnogi biblijski tekstovi originalna dela. Pad čoveka i Veliki potop shvaćeni su kao bukvalni događaji u ljudskoj istoriji koje je Bog diktirao autoru (ili autorima) Postanja, ali su sada prepoznati kao mesopotamski mitovi (Mit o Etani i Atrahaza) koje su hebrejski pisari ulepšali. Biblijska priča o Rajskom vrtu sada bi mogla da se shvati kao mit izveden iz Enuma Eliša i drugih mesopotamskih dela. Knjiga o Jovu, koja je daleko od stvarne istorijske konstatacije o nepravednoj patnji pojedinca, sada bi mogla da bude prepoznata kao književno delo koje pripada mesopotamskoj tradiciji posle otkrića ranijeg teksta Poema o nevinom stradalniku koji se odnosi na sličnu priču.
Koncept umirućeg i oživljavajućeg boga koji odlazi u podzemni svet, a zatim se vraća, predstavljen kao koncept romana u jevanđeljima Novog zaveta, sada je shvaćen kao drevna paradigma koja je prvi put izražena u mesopotamijskoj književnosti u pesmi Silazak Inane u podzemni svet. Sam model mnogih narativa Biblije, uključujući jevanđelja, koja je uzela određeni lik iz istorije i ulepšala njegova dostignuća kako bi prenela važnu moralnu i kulturnu poruku, sada se mogao čitati u svetlu otkrića mesopotamske Naru književnosti.
Pre toga, kao što je napomenuto, Biblija se smatrala najstarijom knjigom na svetu, Solomonova pesma se smatrala najstarijom ljubavnom pesmom; ali sve se to promenilo otkrićem i dešifrovanjem klinastog pisma. Najstarija ljubavna pesma na svetu sada je prepoznata kao Ljubavna pesma Šu-Sina iz 2000. godine p.n.e, mnogo pre nego što je Solomonova pesma nastala. Sve te pomake u razumevanju učinili su arheolozi i naučnici iz 19. veka koji su poslati u Mesopotamiju kako bi potvrdili biblijske priče čvrstim materijalnim dokazima.
Zajedno sa drugim asiriolozima (među kojima su bili T. G. Pinčes i Edwin Noris), Rolinson je predvodio razvoj mesopotamskih jezičkih studija, a njegovi Zapisi na klinastom pismu Vavilona i Asirije, zajedno sa njegovim drugim delima, postali su standardna referenca na tu temu nakon njihovog objavljivanja 1860-ih godina.
Džordž Smit, koji se smatra intelektom prvog ranga, preminuo je na terenskoj ekspediciji u Ninivi 1876. godine. Smit, samouki prevodilac klinastog pisma, dao je svoj prvi doprinos dešifrovanju ovog drevnog pisma u svojim ranim dvadesetim, a njegova smrt u tako mladom dobu dugo je smatrana značajnim gubitkom za napredak u prevođenju klinastog pisma u 19. veku.
Književnost Mesopotamije je bila izvor informacija za sva pisana dela koja su nastala kasnije. Mesopotamski motivi mogu se otkriti u egipatskim, grčkim i rimskim delima i još uvek odjekuju u današnje vreme kroz biblijske narative. Kada je Džordž Smit dešifrovao klinasto pismo, dramatično je promenio način na koji će čovek razumeti svoju istoriju.
Prihvaćena verzija stvaranja sveta, originalni greh, i mnoge druge percepcije po kojima su ljudi živeli svoje živote bili su dovedeni u pitanje otkrićem mesopotamske - uglavnom sumerske - književnosti. Od otkrića i dešifrovanja klinastog pisma, istorija civilizacije više nije ista.
Ovaj članak je zasnovan na staroj verziji definicije. Ako želite da prevedete novu verziju, ne oklevajte da nas kontaktirate.
