Солун (Тесалоники) је био старовековни македонски град у северној Грчкој који и данас постоји под називом Солун. Био је главни град римске провинције Македоније, па је у то време цветао због своје локације на важним трговачким путевима према истоку, а и у Византијском царству је наставио да се развија као један од најзначајних градова у царевини. Његов просперитет и углед у области културе су, кроз векове, привлачили такве личности као што су апостол Павле, римски цар Галерије, Цицерон, Лукијан и други. У граду је ископано много археолошких остатака, а римски славолук и данас стоји као једно од најзнаменитијих обележја Солуна. Солун је уврштен у Унескову листу светске културне баштине.
Историјски преглед
Према традицији, Солун је 316. године п.н.е. основао македонски генерал Касандар, који га је назвао по својој жени Тесалоники, кћерки Филипа II Македонског. Међутим, постоје археолошки трагови насеља још из петог века пре нове ере и Касандар је чувен по томе што је укинуо претходна насеља како би их спојио у једну политичку целину града Солуна. Град је био добро позициониран на Термајском заливу Егејског мора, на месту где су се сустицали лукративни трговачки путеви из Византа и Дунавског слива. Брзо је заменио Пелу као најважнија македонска лука, па је изграђен опсежан систем фортификације ради одбране града. Учинковито је коришћен као војна база из које су, негде око 273. године п.н.е, покретани напади на Пира, краља Епира.
Иако је град успешно издржао дугу римску опсаду током Македонских ратова, пао је након свеопштег македонског пораза у Бици код Пидне 168. године п.н.е. Тада, у Трећем македонском рату, Луције Емилије Паул је победио војску предвођену краљем Персејем, чиме су Римљани стекли контролу над Македонијом, а македонској монархији је дошао крај. Солун је 148. године п.н.е. постао главни град римске провинције Македоније, а 130. године п.н.е. стекао је корист од изградње пута Егнатија (via Egnatia), који је Римљанима био главни пут ка истоку, повезујући Солун са Византом. Када су га прогнали из Рима, велики беседник Цицерон боравио је у Солуну током 58. године п.н.е. Пошто је Солун проглашен слободним градом (civitas liberas) уз добијено право да буде изузет од плаћања одређених пораза, о његовом просперитету у овом периоду сведочи велика производња кованог новца.
Римски генерал Помпеј Велики користио је Солун као базу током грађанског рата у коме се борио против Јулија Цезара, али је овај град наставио да се развија упркос Помпејевом поразу. Имао је космополитско становништво са великом јеврејском заједницом коју је у првом веку нове ере посетио свети апостол Павле. Сведочанство о важности овог града у раном периоду ширења хришћанства јесте то што је Аристарх, ученик апостола Павла, постао први епископ Солуна. Репутација овог града као развијеног културног центра привлачила је такве личности као што је римски писац и софист Лукијан, који је у Солун дошао у другом веку нове ере.
Године 250. нове ере, током владавине Деција, Солун је постао римска колонија. Будући цар Галерије овековечио је своју победу над Нарсом, персијским владаром, тако што је 298. године нове ере у Солуну саградио један славолук. Када је 305. године н.е. постао цар, изабрао је Солун као своје боравиште, па је овај град имао користи од пројекта реконструкције који је укључивао један хиподром и један нови форум. Град је наставио да се развија у Византијском царству, где је само Константинопољ био важнији од њега. Изграђено је неколико цркава, а градски систем фортификације је поново изграђен и проширен, чак толико да је Солун успео да издржи неколико словенских напада током шестог и седмог века нове ере.
Археолошки остаци
У Солуну има много археолошких остатака из римског периода, нарочито од зграда саграђених током Галеријеве владавине. Комплекс његове палате покривао је 150.000 квадратних метара у источном делу града. Овде су саграђени хиподром, славолук, велика базилика (јавна административна зграда) и три зграде познате као Атријум, Октагон (по облику, али функција није позната) и Ротунда (маузолеј или храм). Опстали су делови палатиних зграда од цигле заједно са сегментима подних мозаика и једним малим луком који има бисту Галерија. Делови стоа (ходника са колонадама) и базилике су обновљени.
Ископавањем је откривен римски форум, административно и привредно срце старовековног града. Форум је правоугаоног облика и првобитно је на три стране имао крила са стубовима, и у њему су опстали елементи као што су одеон са седиштима за 400 људи, градска ковачница и архива, као и лучни полуподземни криптопортик који је вероватно трговцима служио као складиште за робу. Опстали су велики делови мермерног плочника, а поједине његове плоче имају геометријске шаре.
Славолук, данас познат као Камара, саграђен је 305. године нове ере и још увек стоји као важно обележје града Солуна. Првобитно је имао осам капија са куполом на врху, док данас постоје само велика централна капија (широка 9,7 метара) и једна споредна капија (широка 4,85 метара). На његовим мермерним стубовима има урезаних сцена из Галеријевих војних пустоловина, односно битака против Персијанаца. Стубови су спојени једним танким луком од цигле и првобитно су изнад њих биле нише са киповима.
