Ono no Komači je bila veoma ugledna pesnikinja tokom perioda Hejan (794–1185) u starom Japanu. Antologija Kokinšu (Kokinshu), koja je sastavljena 905. godine, sadrži mnogo njenih pesama, a njena dela i život su inspirisali kasnije pisce No drame. Smatra se pripadnicom grupe rokkasen, odnosno grupe Šest besmrtnika japanske poezije.
Biografski podaci
Vrlo se malo zna o životu Ono no Komači osim toga da je možda rođena između 820. i 830. godine i da je bila aktivna sredinom 9. veka. Bila je čuvena po svojoj lepoti i strasti, verovatno je služila na dvoru cara Nimjoa (vladao od 833. do 850. godine) i njene su pesme bile uspešne za njenog života. Osim ovih oskudnih informacija, znamo za samo neke od ljubavnika kojima je Komači pisala pesme. Pa ipak, to nije smetalo da se stvori milion legendi o pesnikinji, okvirno zasnovanih na nekim detaljima iz njenih pesama. Uistinu, do 11. veka, nastalo je tako mnogo priča utemeljenih na ličnosti pesnikinje Komači da neki naučnici u ovim legendama prepoznaju četiri različite žene.
Jedna od najčuvenijih priča u vezi sa Ono no Komači jeste njeno krajnje surovo ponašanje prema udvaraču koji se zvao Fukakusa no Šošo. Komači je čoveka koji je imao ambicije da bude Romeo upozorila da će morati da je posećuje svake noći stotinu noći uzastopce da bi mu poklonila srce. Lepota pesnikinje je zaista morala biti ogromna, jer se Fukakusa odlučno bacio na izvršenje zadatka, te se svake večeri pojavljivao pred kućom Ono no Komači, i po lepom i po ružnom vremenu. Ipak, završetak je bio tragičan jer se napor pokazao kao preveliki (tako blizu, a tako daleko) – Fukakusa je umro devedeset devete noći.
Ostale legende se tiču kasnijeg pesnikinjinog života i njenih nedaća, s obzirom na to da je, možda i po nekoj kazni za svoje ozloglašeno loše postupanje prema udvaračima, doživela stotu, ali je ulicama lutala ružna i odevena samo u rite, služeći kao predmet podsmeha svima koji bi prošli pored nje. Život ove pesnikinje i legende koje su nastale o njoj postale su popularna tema za pisce No drame, počevši od XIV veka pa nadalje.
Pesme
Kao što je slučaj sa pesmama mnogih njenih savremenika, i pesme Ono no Komači često kao temu imaju tugu ili mono no aware („tugu stvari“). One se bave takvim temama kao što su izgubljena ljubav, neuzvraćena ljubav, samoća i prolaznost vremena koju simbolizuju promene u prirodi, naročito cvetovi drveća koji venu i menjanje boje lišća u jesen.
Kokinšu (Kokinshu) je antologija pesama koju je naručio car i njen pun, ali slabije poznat naslov glasi Kokin vakašu (Kokin Wakashu), što znači „Zbirka starih i savremenih vaka pesama“. Sastavio ju je pesnik Ki no Curajuki 905. godine i ona sadrži 1111 dela u formi vaka (waka) gde svaka pesma, napisana na kineskom, ima 31 slog podeljen u pet stihova (5+7+5+7+7 slogova). Kokinšu je naš najbolji izvor poezije Ono no Komači zato što sadrži 18 njenih pesama, a ispod je pet primera koji ilustruju pesnikinjinu mešavinu strasti i melanholije, kao i njenu upotrebu reči i izraza koji mogu da se tumače na više od jednog načina. Istoričar Donald Kin na sledeći način daje sažet opis književnog stila Ono no Komači:
Intenzitet emocija izraženih u pesmama Ono no Komači nije samo bio bez presedana, već će se on retko kad sretati i u kasnijim godinama. Poezija iz zbirke Kokinšu uglavnom ima tih, nenametljiv ton, a genijalna upotreba jezika nije pokazatelj preterano snažnih osećanja, nego jedne vrste intelektualnosti. Poezija Ono no Komači, koliko god bila preterana u izrazu, uvek se čini iskrenom. (235)
Cveće je uvelo
Njegova je boja izbledela
Dok sam besmisleno
Provodila dane u razmišljanju,
A kiša je dugo padala. (Kin, 234)
Ove noći bez meseca
Nema načina da ga sretnem.
Ustajem u čežnji:
U grudima mi biju damari,
Plamen koji skače,
Srce mi izgara u vatri. (Kin, 235)
Od kako sam videla
Čoveka koji mi je drag
Dok sam dremala,
Počela sam da verujem
Stvarima koje ljudi nazivaju snovima. (Kin, 1094)
U stvarnosti,
Možda mora tako da bude,
Ali čak i u snovima
Kad vidim da me tuđi pogledi izbegavaju,
Zbilja je to tužno. (Mejson, 84)
Tako sam usamljena
Telo mi je travka koja pluta
Odsečena pri korenju.
Da ima vode da me privuče k sebi,
Pošla bih za njom, čini mi se. (Kin, 235)
This content was made possible with generous support from the Great Britain Sasakawa Foundation.
