Галија (на латинском Gallia, на француском Gaule) је назив који су Римљани дали територијама где су живели келтски Гали (на латинском Galli, на француском Galois), укључујући данашњу Француску, Белгију, Луксембург и делове Холандије, Швајцарске, Немачке на западној обали Рајне, као и долину реке По у данашњој Италији. Древне границе Галије биле су река Рајна и Алпи на истоку, Mare Nostrum („Наше море“, односно Средоземно море), долина реке По и Пиринеји на југу, и Атлантски Океан на северу. Пре римског освајања под вођством Јулија Цезара (58–51. г. п.н.е), назив „Галија“ је одговарао културној и војној области утемељеној на заједничкој религији и савезу народа који су сматрали да имају заједничко порекло. Ово заједничко порекло вероватно потиче из 8. века п.н.е, када су се групе миграната из културе поља са урнама Бронзанога доба полако рашириле по области будуће територије Галије. Око 390. г. п.н.е, Гали су напали и опљачкали Рим. Године 222. п.н.е, Цисалпинску Галију (регија између Алпа и долине реке По) су освојили Римљани. Најбољи опис који нам је познат о предримској Галији налази се у првом поглављу Коментара о Галском рату (Commentarii de Bello Gallico) Гаја Јулија Цезара. Оно очигледно представља римски угао гледања на галску стварност:
Читава Галија је подељена у три дела – први који насељавају Белги, други који насељавају Аквитани, они који се на свом језику зову Келти, и трећи у коме живе наши Гали. Сви се они међу собом разликују по језику, обичајима и законима. Река Гарона Гале раздваја од Аквитана; Марна и Сена их одвајају од Белга. Од свих њих, Белги су најхрабрији зато што су најудаљенији од цивилизације и култивисаности наше Провинције, а трговци најређе долазе к њима и увозе оне ствари које имају тенденцију да феминизирају ум; и они су најближи Германима, који живе преко Рајне, са којима стално ратују; због чега су Хелвети такође изнад осталих Гала по храбрости, будући да се свакодневно у биткама сучељавају са Германима, када их или одбијају од својих територија или их нападају на њиховим границама. Један део ових територија, за који се каже да га Гали држе под контролом, почиње на реци Рони; ограничавају га река Гарона, океан и територије Белга; такође, на оној страни где су Секвани и Хелвети простире се до реке Рајне као границе, и пружа се ка северу. Земље Белга почињу на крајњим границама галске територије, простиру се ка доњем делу Рајне; и гледају према северу и излазећем сунцу. Аквитанија се простире од реке Гароне до Пиринејских планина и до оног дела океана који је близу Шпаније; она гледа у правцу између заласка сунца и звезде северњаче.
Након што је Јулије Цезар освојио Галију, територијалну организацију Галије као римског дела довршио је цар Август од 27. до 12. године п.н.е. Поштујући древну организацију коју је описао Јулије Цезар, Август је створио три римске провинције: Белгијску Галију (Gallia Belgica), Лугдунумску Галију (Gallia Lugdunensis) и Аквитанију (Aquitania). На југу, стара римска провинција, којој је додата Масилија, преименована је у Нарбонску Галију (Gallia Narbonensis). Територије које су уз обалу реке Рајне организоване су у две војне области, које су под Домицијаном постале провинције Горња и Доња Германија. Негде око 200 година одржао се Римски мир (Pax Romana), са изузетком појединих побуна и грађанских немира. Германски упади у трећем веку нове ере означили су крај ове епохе.
