Атина је била богиња мудрости, рата и заната. Била је најдража Зевсова кћер и била је, можда, најмудрија, најхрабрија и свакако најдовитљивија од свих олимпских богова и богиња.
Зевсу је речено да ће му син отети престо, баш као што он беше отео власт од свог оца Крона. Стога, кад је Метида била трудна, он ју је прогутао, па је Атина рођена из Зевсове главе, са оклопом на себи и као потпуно одрасла. Ово је популарна тема у старогрчкој уметности, а Хефест се често приказује у улози бабице, како секиром цепа Зевсову главу. Атина се често помиње као Зевсово омиљено дете.
Атинини епитети
У Атинине епитете спадају Pallas (девојка) и Parthenos (девица), што су особине којих се она придржава и због којих је упадљиво различита од других божанстава из грчке митологије по томе што се не упушта ни у какве незаконите љубавне односе са другим боговима, полубоговима или смртницима. Други њени епитети су Promachos (која је од рата), што се можда више односи на патриотско, одбрамбено и стратешко ратовање неголи на нападачко ратовање, у супротности са њеним агресивним братом и љубитељем сукоба Аресом; Ergane (која је од заната); и Nike (победа). Па ипак, ова богиња је била нарочито добро позната по својој ратничкој вештини.
Према овој богињи се није требало опходити са непоштовањем, као што показује њено претварање Медузе у Горгону, а њен осећај за правду је био такав да се за богохулна дела брзо светила, као у случају ахајских хероја након њиховог заузимања Троје и скрнављења богињиног светилишта.
Атина је такође богиња заштитница домаћих радиности, пошто је смртницима подарила умеће кувања и шивења. Сматра се да је изумела аулос, али је, видевши свој одраз и своје надуване образе током свирања овог дувачког инструмента, дотични инструмент бацила, па га је касније покупио сатир Марсија.
Богиња Атина и град Атина
Блиско је повезана са Атином, градом који је назван по њој након што ју је народ Атике изабрао за заштитницу када им је поклонила једно маслиново дрво, симбол мира и изобиља. Храм Партенон из петог века пре нове ере, који и дан-данас доминира атинским Акропољем, назван је у њену част. Како се традиционално сматра, њен усвојени син Ерихтоније, један од првих краљева Атине, увео је обичај одржавања Панатенејских свечаности сваке четврте године у њену част. Ове свечаности су обухватале кретање једне величанствене поворке кроз град, поклањање Атини једног специјално изатканог пеплоса (који приказује Гигантомахију), као и атлетске игре. Сваки победник током ових игара добијао је амфору са насликаном богињом Атином, у коме се налазило врхунско маслиново уље. У улози заштитнице, такође је поштована и у многим другим великим градовима - на пример, као заштитница Спарте, као оснивачица Тебе у Беотији, и у Коринту где се појављивала на кованицама.
Атина и грчки хероји
У грчким митовима, Атина је Хераклова заштитница и она му често помаже у остваривању дванаест подвига, на пример, тако што му помаже да држи свет док Атлас тражи свете Хесперидине јабуке. Персеј је био још један њен миљеник и она му је дала штит да би могао да се штити током борбе са Медузом, односно током његових настојања да убије Медузу. Ахилу је такође помогла да убије Хектора, а и Одисеј је често имао користи од Атинине мудрости - на пример, она му је дала идеју да се обуче као просјак приликом повратка на Итаку, а такође га је и штитила од стрела његових супарника, супругиних просаца, док је те уљезе убијао у својој палати. Јасон је био још један херој коме је помогла Атинина довитљивост онда када је подстакла Арга да сагради први грчки дуги брод који ће носити његово име и име његових Аргонаута.
Атина је била значајна протагонисткиња у Хомеровом приказу Тројанског рата у Илијади, где подржава Ахајце и њихове хероје, а нарочито Ахила, кога охрабрује и даје му мудре савете, Менелаја, кога спасава од Пандарове стреле, и Диомеда, чије копље у једној значајној епизоди скреће тако да оно погоди самог Ареса. Још једно божанство које у сукобу са Атином извлачи дебљи крај јесте Афродита. Атина такође пружа заштиту Одисеју и управо она се наводи као та која му је дала идеју да направи дрвеног коња. И Хомер и Хесиод Атину описују терминима "светлоока" и "Тритогенеја". Такође се често срећу и називи "богиња ратног плена", "дивнокоса богиња" и "алалкоменејска Атина".
Који су предмети повезани са Атином?
У предмете који су повезани са овом богињом спадају сова, као симбол мудрости, и маслиново дрво. Често се у ликовној уметности приказује са грудним оклопом, златним шлемом, штитом и са копљем у руци. Њен грудни оклоп је егида од, према неким изворима, коже једног Гиганта, украшена златним ресицама и са сликом Горгонине главе коју јој је поклонио Персеј. Најпознатија ликовна представа Атине у старом веку је несумњиво колосална статуа ове богиње од злата и слоноваче коју је направио Фидија и која је стајала у атинском Партенону и била висока 12 метара. Ова статуа је изгубљена, али је преживела у облику мањих римских копија који показују Атину како величанствено стоји, у пуној ратној опреми, са Ником у десној руци а у левој са штитом на коме су приказане сцене из Амазономахије и Гигантомахије. На њеном шлему била је сфинга и два грифина. Славни преживели ликовни прикази Атине укључују фризове из Партенона и метопе из Зевсовог храма у Олимпији.
