Ksenofont iz Atine (430-354 p. n. e.) bio je savremenik i kolega Platonov i Sokratov student. Poznat je po svojim spisima, posebno po Anabazi, Memorabiliji i Izvinjenju (druga dva spisa se bave Sokratom i, pored Platonovih spisa, osnova su za ono što znamo o Sokratu) mada drevni izvori tvrde da je napisao više od četrdeset knjiga koje su bile veoma popularne (uključujući i važan spis o konjima). Njegova Anabaza se čita vekovima i naširoko je poštovana . Ksenofontovi opisi terena i bitaka su toliko verni da je Anabazu koristio Aleksandar Veliki kao terenski vodič prilikom sopstvenog pohoda na Persiju.
Prema Diogenu Laertiju (oko 200 p.n.e.),
Ksenofont, sin Grilusa, državljanin Atine, bio je iz naselja Erhija; bio je čovek velike skromnosti, izuzetno zgodan. Kažu da ga je Sokrat jednom sreo u uskoj uličici, te je postavio svoj štap popreko, tako da ovaj nije mogao da prođe, upitavši ga gde se to prodaju sve neophodne potrepštine. I kada mu je Ksenofont odgovorio, Sokrat ga je onda upitao na kojem to mestu ljudi postaju dobri i čestiti. Pošto Ksenofont nije znao odgovor, Sokrat mu je kazao: "U tom slučaju, prati me i uči." Od tog trenutka nadalje, Ksenofont je bio Sokratov učenik. On je bio prva osoba koja je zapisivala razgovore koje su vodili, te ih je objavio u svom delu Memorabilija. Bio je i prvi čovek koji je napisao istoriju filozofa.
Preneto je da je, dok je još bio njegov učenik, Ksenofont pitao Sokrata za savet treba li da se pridruži vojsci Kira Mlađeg, a Sokrat ga je poslao da postavi to pitanje Proročištu u Delfiju. Međutim, umesto da postavi direktno pitanje, Ksenofont je samo postavio pitanje kome od bogova je najbolje moliti se za uspešan kraj putovanja i bezbedan povratak. Proročište mu je odgovorilo, saopštivši mu imena takvih bogova, a Ksenofont se u skladu sa tim molio i priložio žrtve, a, kada se vratio u Atinu i rekao Sokratu šta je uradio, ovaj ga je izgrdio zbog lenjosti. Ova priča oslikava portret čoveka kakav je zabeležen i u drugim drevnim zapisima Ksenofonta. Izgleda da se svi slažu da je on bio jedinstvena kombinacija čoveka od akcije i čoveka od pera koji je izabrao praktičnost umesto apstraktne filozofije. Iako se smatra da je tokom svog života pokušavao da oponaša Sokrata, izgleda da je to činio na sebi jedinstven način. Zanimljivo je da je ovo u skladu sa svim Sokratovim učenicima, od kojih je svaki osnivao škole i živeo ponekad radikalno drugačije nego ostali, dok je svako od njih tvrdio da prenosi Sokratovu 'pravu' poruku.
Ksenofont je opširno pisao o unutrašnjim pitanjima u svojoj Ekonomiji i definisao dužnosti supruge (održavanje kuće i podizanje dece), a brak je definisao kao "partnerstvo koje su blagosiljali bogovi". Najpoznatiji je, međutim, kao vojnik i autor Anabaze ('Ekspedicija' ili 'Uspinjanje'), koja predstavlja njegovu priču o persijskoj ekspediciji pod Kirom Mlađim protiv njegovog brata Artakserksa II Persijskog 401 p.n.e. Kirov cilj je bio da zbaci brata i preuzme presto. Ksenofont je služio kao plaćenik u Kirovoj vojsci i, iako su ostvarili pobedu u bici kod Kunakse, Kir je bio ubijen te su se oni našli sami na neprijateljskoj teritoriji. Spartanskog generala Klearha i Atinjanina Proksena (koji je pozvao Ksenofonta da se pridruži ekspediciji) izdali su i ubili Persijanci pod Tisafernom koji je posredovao u postizanju primirja sa njima. Ksenofont je potom izabran za jednog od novih lidera Deset hiljada. Ksenofont je, sa svojim kolegom generalom Hirisofom, pomogao da se njegovi ljudi probiju kroz neprijateljsku teritoriju, boreći se za povratak kući u Grčku protiv Persijanaca, Jermena, Halibijaca, Međana i mnogih drugih. Oni su pretrpeli gotovo neprekidne sukobe na putu kući, nedostatak namirnica, snežne oluje i stalnu pretnju izdajom od strane lokalnih vodiča kojima su bili primorani da veruju. Ovo herojsko putovanje kroz neprijateljsku teritoriju inspirisalo je bezbroj sličnih dela tokom godina i, u 20. veku, poslužilo je kao zaplet za filmove poput Ratnici (1979.) i mnoge naučnofantastične romane.
Po povratku u Grčku sa svojih Deset hiljada, Ksenofont i njegovi ljudi pridružili su se snagama spartanskog generala Tibrona, te je Ksenofont učestvovao u borbi protiv sopstvenog polisa-Atine, na strani spartanskog kralja, u bici kod Koroneje. Za ovaj zločin protiv svoje matične države proteran je iz Atine i živeo je na imanju koje su mu obezbedili Spartanci u blizini Olimpije. Ovde je sastavio Anabazu i svoja dela o Sokratu. Spekulisalo se da su njegova snažna podrška Sokratu u Izvinjenju, kao i njegov nežni prikaz svog bivšeg učitelja u Memorobiliji, dali više povoda da bude proteran iz Atine nego njegove plaćeničke aktivnosti u službi Sparte. Njegov sin, Grilus, poginuo je boreći se za Atinu u bici kod Mantine i, shodno tome, Ksenofontovo proterivanje je ukinuto i on je umro 354. p.n.e. pod nepoznatim okolnostima, ili u Atini, ili u Korintu.
