Arabija

11 preostali dani

Uložite u istorijsko obrazovanje

Podržavajući našu dobrotvornu Fondaciju za svetsku istoriju, ulažete u budućnost istorijskog obrazovanja. Vaša donacija nam pomaže da osnažimo sledeću generaciju znanjem i veštinama koje su im potrebne da razumeju svet oko sebe. Pomozite nam da započnemo novu godinu spremni za objavljivanje pouzdanijih istorijskih informacija, besplatnih za sve.
$2922 / $10000

Definicija

Moros
od , preveden od Stefan Mihajlovic
objavljeno na 28 April 2011
Štampanje članka
Map of the Ptolemaic World (by J M Dent (1912), Public Domain)
Ptolemejeva karta sveta
J M Dent (1912) (Public Domain)

Drevni Arabljani, ili Arabes, kako su ih Heleni nazivali, bili su semitski narod. Treba imati u vidu da Arabljani nisu bili jedan narod, već pre skup manjih kraljevstava i plemena. Arabija je bila zemlja velikih neimara, kao i nomada. Oni su u drevno doba u više navrataja bili od velikog uticaja.

Arapi se po prvi put u istoriji pominju u Bibliji i Tori. Tablica naroda pominje Šebu, Dedan i Kidar. Najpoznatija je čuvena kraljica od Sabe, koja je posedovala legendarno bogatstvo i koja je posetila jednom prilikom kralja Solomona, te se pominje i u Kuranu. Saba se u današnje vreme poistovećuje sa antičkom Sabom, koja je svojevremeno bila vodeća sila u današnjem Jemenu. Bila je poznata po svojim veličanstvenim građevinama, urbanim centrima i prosperitetu. Pleme Kidar je poznato iz asirskih zapisa jer su plaćali Asircima danak počev od 8. v. pre n.e. a takođe se pominju i u Asurbanipalovim analima kao neprijatelji Asirije. Minejci, koji se takođe pominju u asirskim zapisima, bili su čuveni trgovci koji su kontrolisali veći deo Crvenog mora i čini se da su održavali bliske veze sa Egipćanima sa kojima su trgovali tamjanom. Karavanski grad Tejma je takođe bio čuven; spominje se u 8. v. pre n.e. kao jedan od gradova koji je Asircima plaćao danak, a takođe je bio i mesto u kojem je u svojim poznim godinama živeo vavilonski kralj Nabonid.

Ukloni oglase
Oglašavanje
NABATEJSKO KRALJEVSTVO JE SVOJ VRHUNAC DOSTIGLO U 1. V. PRE N.E. KADA SE PROSTIRALO OD DEDANA DO DAMASKA.

Među arabljanskim narodima toga doba izdvajaju se i Gerhani, iz današnjeg Bahreina, koji su, čini se, održavali trgovačke veze sa Indijom. Još jedan trgovaški narod sa severa bili su Nabatejci. Oni su živeli na teritoriji današnjeg Jordana i nasledili su Kidar kao najsnažniji politički entitet u regionu. Njihov glavni grad je bila Petra, veličanstven grad isklesan u steni, koji je danas popularna turistička destinacija. 106. god. n.e. Petra je postala jedina arabljanska provincija u okviru Rimskog carstva, i to pod imenom Arabia Petraea. Ipak, najbogatiji među svim Arabljanima bili su oni iz Hadramauta. Oni su živeli na jugu poluostrva i proizvodili su tamjan.

U vreme Rimskog carstva mnogo toga se promenilo u Arabiji. Minejci više nisu postojali, te su se i pozicije moći promenile u drevnom Jemenu. Himjar, pleme sa juga, postalo je vodeće u regionu osvojivši ceo Jemen. Na severu, još jedna arabljanska kraljica je došla na presto, Zenobija. Ona je proširila teritoriju Palmirskog carstva, čak je uspela i da pokori Egipat, a potom ju je zarobio rimski car Aurelijan. Gerha je u 4. v. n. e. postala deo Sasanidskog carstva.

Ukloni oglase
Oglašavanje

Ukloni oglase
Oglašavanje

O prevoditelju

Stefan Mihajlovic
Profesor jezika, kulturološki medijator i prevodilac od 2012. Orijentisan ka humanitarnom radu i zaljubljenik u drevne jezike, istoriju i kulture. Živeo i radio u Maroku, Libiji i Italiji. Trenutno živim u svojoj matičnoj zemlji Srbiji.

Citirajte ovo delo

APA stil

Moros. (2011, April 28). Arabija [Arabia]. (S. Mihajlovic, Prevodilac). World History Encyclopedia. Preuzeto sa https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-578/arabija/

Čikaški stil

Moros. "Arabija." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. Poslednja izmena April 28, 2011. https://www.worldhistory.org/trans/sr/1-578/arabija/.

MLA stil

Moros. "Arabija." Preveo Stefan Mihajlovic. World History Encyclopedia. World History Encyclopedia, 28 Apr 2011. Veb. 20 Dec 2024.