Jaksart je reka, danas poznata pod nazivom Sir Darja, koja izvire zapadno od Pamirskih planina u Fergani (u današnjem Kirgistanu), teče kroz današnji Kazahstan, Tadžikistan i Uzbekistan i uliva se u Aralsko jezero, te ima ukupnu dužinu od 2212 kilometara. U starom veku ova je reka proticala kroz Ferganu i Sogdijanu, označavajući granicu srednjoazijskih stepa. Bila je kičmeni stub ove regije jer je dozvoljavala izgradnju sistema za navodnjavanje u jednoj neplodnoj oblasti. Jaksart je takođe imao simbolično značenje za zapadne narode, jer je za njih predstavljao granicu između poznatog civilizovanog sveta južno od reke i nomadskih zemalja severno od nje.
Za ovu reku su različiti izvori navodili različita imena - kao, na primer, "Arakses", što znači "brza reka", ili "Jakša Arta" na persijskom jeziku. Medijci su bili prvi koji su Jaksart definisali kao severnu granicu između civilizacije i nomada (kakvi su, na primer, bili Skiti), što je tradicija koju su zatim nastavili Persijanci. Persijski car Kir Veliki podigao je grad Kiropolj 544. godine p. n. e. na sogdijanskoj strani reke kako bi Jaksart učinio "linijom fronta Persijskoga carstva protiv nomada" (Strabon, XI 11. 4). Međutim, prema Herodotu, na nesreću po Kira, on je poginuo baš pored ove reke dok se borio protiv Masageta, koje je želeo da potčini svojoj vlasti.
Kad je Aleksandar Veliki napao Persijsko carstvo, odlučio je da mu Jaksart bude severoistočna granica carstva. Svoj najudaljeniji grad je podigao na Jaksartu 329. godine pre nove ere i nazvao ga je Aleksandrija Eshata (što znači "najudaljenija Aleksandrija"). Iste te godine uništio je Kiropolj nakon Sogdijanske pobune, a takođe je na Jaksartu izvojevao odlučujuću pobedu protiv Skita, čime je ovu severnu granicu svoga carstva učinio sigurnom do svoje smrti. Ova reka je i nakon Aleksandrove smrti nastavila da bude granica, ali je sve više i više nomadskih vojski prelazilo preko nje.
Čini se da je poslednje grčko političko prisustvo bilo grčko-baktrijsko, i to za vreme Eutidema (vladao otprilike od 230. do 200 g. p. n. e). Nakon Eutidemove vladavine, Jaksart je pao u ruke nomadskim narodima Saka, Jueži i Kangdžu i svi su oni napredovali na jug, napadajući Grčko-baktrijsko kraljevstvo i Partsko carstvo.
