Feničanski je kanaanski jezik, blisko povezan sa hebrejskim. O kanaanskom jeziku se zna jako malo, osim onoga što se može prikupiti iz pisama iz El Amarne koja su kanaanski kraljevi slali faraonima Amenhopisu III (1402 - 1364. p.n.e.) i Akhenatonu (1364 - 1347 p.n.e.). Čini se da je na feničanski jezik, pismo i kulturu umnogome uticao Egipat (koji je dugo vremena kontrolisao Fenikiju), kao što je kralj Biblosa Rib-Ada priznao u jednom od svojih pisama faraonu.
Uticaji Egipta i klinastog pisma
Naša saznanja o feničanskom jeziku zasnivaju se na nekoliko postojećih tekstova napisanih na ovom jeziku. Oko 1000 godina p.n.e. Feničani su za pisanje koristili simbole klinastog pisma koje je bilo u upotrebi širom Mesopotamije. Prvi znakovi feničanskog alfabeta pronađeni kod Biblosa nedvosmisleno ukazuju na to da su izvedeni iz egipatskih hijeroglifa, a ne iz klinastog pisma. 22 znaka feničanskog pisma predstavljaju uprošćene simbole egipatskih hijeroglifa, a svoju standardizaciju su doživeli krajem 12. veka p.n.e. Poput hebrejskog i arapskog jezika, feničaski je pisan s desna nalevo, a samoglasnici su izostavljani (što dešifrovanje feničaskog jezika čini još težim).
Sličnosti sa hebrejskim
Već oko 1000 godina p.n.e. feničanski i hebrejski su postali različiti od aramejskog, koji se govorio u Kanaanu. Daćemo nekoliko primera: prefiks "ha-" se koristio i u feničanskom i u hebrejskom za označavanje određene imenice, dok se u aramejskom jeziku koristio sufiks "-a". Lična zamenica za prvo lice jednine je „ānōkī“, dok je na aramejskom jeziku „ana“ (isto kao u savremenom arapskom). Reč za "sina" je "bar" na aramejskom, ali "ben" na feničanskom i hebrejskom. Bez obzira na sve, evidentne su razlike između hebrejskog i feničanskog: glagoli „biti“ i „raditi“ se razlikuju, a dugi glas „a“ na hebrejskom se, na primer, na feničanskom izgovara „o“.
Evolucija
Feničansko pismo je, budući da je alfabet, jednostavno i lako za naučiti, a takođe je i vrlo prilagodljivo drugim jezicima, za razliku od klinastog pisma ili hijeroglifa. U 9. veku p.n.e. Aramejci su usvojili feničanski alfabet i dodali simbole za početni "alef" i za duge samoglasnike. Ovakav aramejski alfabet je na kraju preuzeo i savremeni arapski jezik. Oko 8. veka p.n.e. u Kilikiji na jugu Male Azije, kao i na severu Sirije, pojavili su se tekstovi pisani feničanskim alfabetom čiji autori verovatno nisu bili feničani. Naposletku su Grci, koji su bili u bliskim trgovinskim vezama sa Levantom, usvojili feničanski alfabet, dodali samoglasnike i tako stvorili grčki alfabet (na kojem je zasnovana naša savremena latinična abeceda).