Poraz Rimljana u Bici u Teutoburškoj šumi

U Bici u Teutoburškoj šumi, koja se odigrala 9. godine nove ere,
jedna varvarska, šarolika i ne baš disciplinovana, vojska uništila je tri rimske legije, zbog čega je, nakon bitke, rimski car Avgust (vladao od 27. g.p.n.e. do 14. g.n.e) po čitavu noć lutao palatom, zovući svoga poraženog vojskovođu, Publija Kvintilija Vara, da mu vrati njegove legije. Ovaj poraz nije samo zaustavio širenje Rimskog carstva, nego je još i stvorio podelu na Latine i Germane koja u Zapadnoj Evropi traje i dan-danas.

Var u Germaniji

Devete godine nove ere, Publije Kvintilije Var, prvi guverner nove rimske provincije Germanije, upravo je polazio iz svoje letnje baze blizu Mindena, nameravajući da ode do rimske legionarske tvrđave Moguntijakum (današnji Majnc) kada je do njega stigla vest da se jedno malo germansko pleme pobunilo. Pobune nisu bile ništa novo za Vara; tokom njegovog prethodnog angažmana u svojstvu guvernera Sirije, dobio je zadatak da jedan težak poreski sistem sprovede među tamošnjim meštanima, pa je, kao što se to gotovo uvek dešavalo kad bi neki osvojeni narod po prvi put osetio jaram rimskih fiskalnih zahteva, Judeja podigla ustanak. Primenjujući scenario iz "rimskog udžbenika" za gušenje pobuna, Var je brzo odmarširao sa dve od svoje četiri legije kako bi olakšao pritisak na jednu rimsku legiju koja je bila zarobljena u Jerusalimu. Kada je stigao do mesta gde je trebalo gušiti bunu, Var je na juriš zauzeo grad Seforis, a stanovništvo toga grada prodao u roblje. Vidna premoć legija, u kombinaciji sa primerima kao što je Seforis, slomila je volju pobunjenika, pa je Jerusalim okružen bez ikakve borbe, što Vara ipak nije sprečilo da na krstove razapne 2000 osumnjičenih ustanika.

Book Excerpt

Rome: Strategy of Empire

by James Lacey

Rome: Strategy of Empire is the first work by a specialist in Strategic Planning to lay out Roman strategic thinking from its beginnings under Augustus until its final demice in 476 CE.

Learn More

Dodavši još jednu potvrdu efikasnosti "rimskog udžbenika", Var nije video nikakvih razloga da odstupa od dokazanih metoda. Brzo krenuvši na prvi znak bune u Germaniji, sa sobom je vodio tri legije koje je imao na raspolaganju - sedamnaestu (XVII), osamnaestu (XVIII) i devetnaestu (XIX). Na nesreću po Vara, njegov protivnik Arminije imao je rimsko obrazovanje i rimsku vojničku obuku, pa je stoga bio dobro upoznat sa "rimskim udžbenikom".

Krećući se u koloni dužoj od petnaest kilometara i skoro potuno bezbrižno marširajući, Rimljani su izašli iz uobičajene formacije i postali nedisciplinovani. Kako su legionari smatrali, posle više godina vojnih pohoda što su ih izveli Tiberije i njegov brat Druz, Germani su pobeđen narod. Neki će možda s vremena na vreme dizati ustanke, ali malo je bilo Rimljana koji su smatrali da je to išta veći razlog za brigu od sporadičnih ustanaka u Galiji koji su se tamo dešavali nakon što je tu zemlju osvojio Julije Cezar. Kao posledica toga, mnogi su rimski legionari marširali nenaoružani među civilnim pratiocima svoje vojske kada se desila katastrofa.

Teutoburška šuma

Kiša je rano počela da pada drugog dana marša i sve je jača bivala dok je dan odmicao od jutarnjih ka popodnevnim časovima. Boreći se sa jakom kišom i oštrim vetrovima, legionari su sporo napredovali gacajući kroz blato zbog koga su kola sa stvarima u koloni milela. Utoplivši se zbog loših vremenskih uslova, postali su neosetljivi za sve drugo osim za svoju muku. Dok su ulazili u uzani prolaz između dva odvojena dela Teutoburške šume, Rimljani, ne budući nimalo sumnjičavi, nisu primetili pažljivo spremljenu klopku u koju su nesrećno ušetali.

Kada su sa svih strana ka njima počeli da lete projektili, u legijama je nastao nered, što je germanske ratnike ohrabrilo da im priđu bliže, da bacaju još više projektila i da savladaju delove rimske linije. Polako ali sigurno, iskusni centurioni su vratili raspadajuću liniju u red tako što su obližnje legionare sakupili pod svoje zastave, isukali mačeve i poveli protivnapade. Nakon strašne borbe, prvi frenetični napadi Germana bili su odbijeni. Rimljani su sebi kupili vreme, a Var je i dalje pri ruci imao veći deo svojih triju veteranskih legija koje jesu bile uzdrmane, ali su se brzo oporavljale. Pošto su preživeli izgradili utvrđen logor i spalili svoja glomazna i teška kola sa stvarima, Var je održao ratno veće, na kome je odlučeno da se maršira na zapad, prema utvrđenoj rimskoj bazi u Ksantenu. Iako su imale užasnu noć, još uvek neobeshrabrene legije napravile su rupu u germanskim linijama i probile se ka zapadu.

Var je sada ponovo ušetao u Arminijevu zamku. Dok su legije odlučno ulazile u uzani prolaz Kalkrizer-Niderveder-Zenke, Arminije je sa većim delom svoje germanske vojske čekao iza zida izgrađenog duž čitavoga ovog prolaza dugačkog 6,5 kilometara. Premda su Rimljani ponovo bili napadnuti sa svih strana, ovog puta su bili spremni za neprijateljski napad. Međutim, umesto da se bore prsa u prsa, Germani su ostali iza svojih zaštitnih zidova, odakle su bacali projektile, na hiljade projektila. Većina Rimljana je ostala iza svojih štitova, dok su neke kohorte, ne želeći da budu pasivne mete, navalile na germanske položaje. Veći deo ovih nepodržanih napada je lako odbijen, ali su ostali bili uspešni u smislu što su neki vojnici uspeli da se probiju, ali tek da bi na kraju bili pobijeni od strane hiljada Germana koji su čekali iza zidova.

Kad je kohezija u rimskoj vojsci počela da iščezava, Arminije je poslao svoje brojne ratnike na legije koje su posrtale. Na hiljade boraca je izginulo u borbi prsa u prsa, mačevima i sekirama. Mora da su germanski gubici bili veći, ali su se tokom dana njihovi redovi stalno popunjavali dok su Rimljani, koji su još uvek bili stotinu šezdeset kilometara od svoje tvrđave, očajnički vapili za pomoći.

Ostaci rimske kolone povukli su se na zapad, verovatno prema Osnabriku, pa su se na jednom obližnjem brdu ulogorili da prenoće. Nemajući dovoljno energije da utvrde logor, legionari su se zbili jedan uz drugoga zbog nepovoljnih vremenskih uslova i sve brojnije varvarske vojske. Njihovo očajanje je još više naraslo kada su saznali da ih je njihova konjica, pobegavši, napustila i da je Var izvršio samoubistvo. Četvrtog dana su ponovo upali u zasedu u jednoj šumovitoj oblasti, pa je do podneva bilo sve gotovo. Nakon duge četvorodnevne borbe, Germani su potpuno uništili tri rimske legije. Preživeli Rimljani, koji su živi uhvaćeni, najpre su mučeni, a zatim obešeni ili živi spaljeni. Njihove su glave ekserima zakucane za drveće ili su ih pak germanski ratnici odneli kući kao suvenire.

Posledice

Šest godina kasnije je Germanik, predvodeći jednu novu rimsku vojsku koja je tražila osvetu, došao na poprište bitke. Tacit je zabeležio taj događaj:

Na ravnici između bile su kosti koje su se belele, razbacane ili u malim gomilama, ostale od toga kako su ljudi padali dok su bežali ili čvrsto stajali. U blizini su ležala izlomljena koplja i konjske noge, dok su ljudske lobanje upadljivo bile prikucane na stabla drveća. U obližnjim šumarcima bili su oltari na kojima su divljaci klali tribune i glavne centurione.

Bukvalno u jednom trenutku, rimska je vlast istočno od Rajne nestala, a dvadesetogodišnji napori Rimljana da pokore Germaniju bili su upropašćeni. Rastrojen zbog neuspeha svoje politike i zbog nenadoknadivog gubitka triju legija od ukupno 28 legija Rimskog carstva, Avgust je počeo da bude u žalosti, pa je pocepao odeću i pustio kosu i bradu. Dok bi šetao hodnicima svoje rezidencije, kako navode starovekovni izvori, povremeno bi zastao da udara glavom u zid, tužno uzvikujući: "Vare, vrati mi moje legije!"